Meda Medić
Bio je to Meda koji je obožavao da jede slatko, tačnije med, zbog čega su ga u šumi i zvali Meda Medić.
Miris meda mu je bio nepodnošljiv koliko ga je mamio. Kao i uvek, i ovog puta kada ga je osetio, ustao je i krenuo poznatim putem.
Međutim, pčele su mu ovaj put spremile malu zamku jer su znale njegovu nameru.
Sav med su sklonile iz košnice i čekale ga skrivene u ćošku.
Čim je namirisao i ugledao košnice, Meda je stavio svoje male šape pokušavajući da zahvati med, kao što je to radio i prethodni put. Ipak, ništa nije pronašao.
Meda nije bilo nigde.
„Kako je ovo moguće?” povikao je.
„Moj nos me nikada ne vara.”
Pokušao je ponovo, ali neuspešno. Nikako nije pronalazio med unutra.
Radoznalost ga je naterala da ipak pogleda u košnicu. Virnuo je kroz rupe, ali ništa nije uspevao da vidi. Pomalo iznerviran, gurnuo je svoju njušku unutra.
Pčele, koje su znale za Medinu želju, čekale su ga skrivene u ćošku i svojim žaokama su počele da bockaju njegovu njušku. Ubodi su bili nepodnošljivi i bolni.
Meda je počeo da jauče na sav glas.
„Jao, jao, šta se ovo dešava?”, vikao je.
Šapama je uhvatio njušku koja ga je jako bolela i otekla toliko da je izgledala kao ogromna lopta.
Pčele su izašle iz košnice i krenule da zuje oko njega.
U ušima mu je odzvanjalo zzz zzz zzz.
Meda, sav izgubljen, trčao je i trčao sve dok nije stigao do obližnjeg jezera i brzo zabio njušku u vodu. Osetio je olakšanje, ne samo zbog bola koji je voda ublažila, već i zbog toga što je shvatio da ga pčele odavno ne prate. Iako mu je u ušima i dalje odzvanjalo zujanje, pčela nije bilo u blizini.
Danima je hodao sa otečenom njuškom koja ga je užasno bolela.
Pokušavao je da ublaži bol raznim travama koje je pronalazio u šumi, ali nije uspevao. Glasno se zakleo da nikada više neće poželeti ništa slatko, a ponajmanje med. Kako su dani prolazili, shvatio je koliko je bio nepravedan prema pčelama i jako se rastužio.
Kada su pčele čule koliko je Medi žao zbog svega što je učinio, sažalile su se na njega. Svi u šumi su znali da je meda nežan i dobar.
Rešile su da sklope mir sa Medom.
U znak pomirenja, Medi su donele kremu od manuka meda za njegove rane, recept koji su jedino pčele znale u šumi.
Zaista, njihova krema je bila čudesna. Odmah je ublažila bol i otoke na Medinoj njušci.
Meda je bio srećan kao nikada pre. Spustio je svoju njušku i, nežan kakav je bio, od srca se izvinio pčelama.
Pčele su prihvatile Medino izvinjenje i sklopile neobično prijateljstvo sa Medom.
Zanimljivosti o medvedima
Medvedi imaju veoma razvijena čula sluha, mirisa i vida, koja se često upoređuju sa moćima superheroja. Mogu da osete mirise udaljene kilometrima od njih, kao i da primete da li su neki plodovi zreli.
Iako na prvu deluju kao trome životinje zbog ogromnog tela, istina je da su medvedi jako brzi i da mogu da trče i do 60 km na sat.
