Slonče Kotonče
Za razliku od svojih vršnjaka iz krda, Slonče Kotonče nikako nije uspevalo da nauči da koristi svoju surlu, a već je imalo godinu dana. To i ne bi bilo toliko strašno da se drugari slonovi nisu ludo zabavljali na račun Slončeta i njegove neposlušne surle.
Svaki put kada je Slonče sa ostalim slonovima silazilo na reku da pije vodu, za druge je to izgledalo kao cirkuska predstava po količini zabave kojoj su prisustvovali.
Dok su drugi slonovi pili vodu uz pomoć surle, prskali se i uživali, Slonče je to radilo drugačije od svih. Nekako nezgrapno je moralo da se sagne do reke, podižući zadnji deo tela uvis kako bi ustima popio vodu, stvarajući zaista zabavnu sliku za druge.
Sve to je uvek bilo propraćeno ruganjem i zadirkivanjem Slončeta.
„Pogledaj, vidi kako je lako”, zadirkivali bi ga drugi dok su ga prskali vodom iz surli.
Slonče bi se uvek vraćalo tužno i razočarano sa reke, pognute glave.
Slonče je zapravo obožavalo vodu i kupanje, ali njegova surla očigledno nije. Rado je ostajao dugo u vodi igrajući se sa mehurićima i uživajući u mirisu kupke semena pamuka, zaboravljajući na neposlušnu surlu.
Posle još jednog ruganja na reci, Slonče je čvrsto odlučilo da više nikada neće biti ponižavano. Svako veče dok su drugi slonovi spavali, Slonče se iskradalo i krišom odlazilo na reku da vežba svoju neposlušnu surlu.
Trajalo je to noćima. Bilo je tu bezbroj pokušaja. Nekada mu se činilo da je na korak da uspe, snažno bi usisao vodu surlom i kada bi pokušao da je popije, zagrcnuo bi se i počeo da kašlje.
„Khm, khm, ovo nikako nije zabavno”, govorio je.
Ipak, nije odustao sve dok jedne večeri nije počeo da koristi surlu sa takvom lakoćom, da nije mogao da poveruje. Imao je utisak kao da se desila magija.
Sav poletan i uzbuđen, jedva je dočekao dan i odlazak na reku.
Drugari su ga ponovo podrugljivo izazivali.
„Hajde Slonče, idemo na reku, ti to najviše voliš, zar ne?” govorili su.
Kada su stigli na reku, svi su očekivali zabavni performans Slončeta i nespretno ispijanje vode.
Međutim, Slonče je veselo ušlo u vodu, usisalo surlom vodu pomešanu sa blatom i jednim potezom surle poprskalo blatom sve drugare koji su ga posmatrali na obali.
Pre nego što su i postali svesni šta se dešava, uradilo je to još jednom, pa još jednom.
„O, vidite kako ste sada vi posebni i pomalo smešni!“ uzviknulo je Slonče Kotonče.
Svi su ubrzo prihvatili igru, uskočili u reku i naizmenično počeli da se prskaju blatom i vodom. Nastupilo je pravo malo veselje, a Slonče se osetilo kao ponovo rođeno. Zabava je trajala do kasno u noć, dok svi nisu zaspali iscrpljeni i srećni.
Zanimljivosti o slonovima
Surla slonova se sastoji od sto hiljada mišića i jako je osetljiva, čak i za čupanje trave, ali svojom snagom omogućava slonovima podizanje ogromnih i teških stabala.
Bebe slonovi ne znaju da koriste surlu sve do napunjenih 9 meseci života, a vodu piju na usta, podižući surlu uvis.
